Стефановић: Нови сет неистина Драгана Ђиласа

Драган Ђилас наставио је са кампањом лагања Београђана изношењем новог сета неистина. Очигледно му није било довољно што је ухваћен у бруталној лажи да је изградио школу „Данило Киш“ у насељу Степа Степановић, што је тек после десетак дана и сам признао да није тачно, већ наставља да понавља лажи како актуелна градска власт није изградила ниједан вртић.

Не верујем да Ђилас пати од амнезије и да нема начина да се увери да су у последње четири године отворени нови вртићи „Мала Сирена“, „Звончица“ и „Драган Лаковић“, већ мислим да свесно покушава да обмане грађане. Не само да их лаже о прошлости, већ и о будућности, обећавајући им бесплатне вртиће.

Вероватно мисли да су грађани заборавили да је у време његове владавине цена вртића била 9.700 динара, а да је данас 5.590 динара и да је уписано чак 20.000 малишана више, него док је Ђилас водио Београд. Због скоро дупло скупљих вртића, више од 15.000 родитеља тужило је Град и трошкове Ђиласове бахатости данас плаћају сви Београђани.

Како је Ђилас бринуо о најмлађим суграђанима најбоље показује отимање „Пионирског града“ од деце, где је саградио кућу „Великог брата“. Уместо да то буде место за игру малишана, он је тај простор користио како би својим фирмама обезбедио огромну зараду. Годишњи закуп за своје „ријалити пословање“ плаћао је свега 15.000 евра, а отимањем од деце зарадио је милионе.

Не верујем да је необавештен и да су направљени нови домови здравља на Лабудовом брду, у Јајинцима и Малом Мокром Лугу. Верујем да он све то добро зна, али се нада да би хиљаду пута поновљена лаж могла да постане истина у неком тренутку.

Очигледно се узда у то и да су грађани заборавили да је реконструкцију Булевара краља Александра преплатио 650 милиона динара и да је подземне контејнере, који се распадају, платио шест милиона евра. Наравно да га није било брига, јер није трошио свој новац, већ новац свих Београђана.

Док је градска каса била у све већем минусу, рачуни његових фирми били су у све већем плусу. Док је Београд задужио за 1,2 милијарде евра, промет његових предузећа био је 19 милијарди динара, што нису могле да остваре ни многа градска предузећа, која се бави стварним послом, а не продајом магле.

Ђилас понајмање има право да говори да „земља улази у фашизам“. Једино време када је држава могла да се пореди са фашистичким периодом је време када су на улицама убијани политички неистомишљеници, попут Ранка Панића, када су Ђилас и Тадић више стотина хиљада људи оставили без посла. Не знам одакле Ђиласу морално право да говори како се брине за људе, када су он и његови партијски другови оставили људе на улици, разорили њихове фабрике, отерали десетине хиљада младих у иностранство, јер овде нису имали будућност.

Не чуди што се тада у медијима није могло чути било какво критичко мишљење о Ђиласу и представницима власти Демократске странке, јер би увек уследио позив из Ђиласове маркетиншке агенције и претње да ће повући новац за маркетинг из тих медија. Ђилас је истински творац нове врсте цензуре која је тада постојала у нашој земљи, о чему су сведочили многи новинари и уредници из тог периода.

Упркос томе што Ђилас наставља да лаже Београђане, верујем да се време његове  владавине никада неће вратити, да грађани више неће страховати да ће их неко пљачкати, како би напунио сопствене џепове, без обзира на сва удруживања зарад фотеље.