Стефановић: Ниједна криминална група не може да угрози безбедност Србије

NEBOJSA STEFANOVIC

Крај 2015. обележили су одлазак Милорада Вељовића с места директора полиције, масовна хапшења због корупције и протести појединих полицијских синдиката због најављене систематизације и отпуштања.

Према незваничним проценама, у МУП-у је вишак око 1.400 људи. Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, међутим, у интервјуу за „Политику” каже да још не може да се одреди њихов тачан број јер прво свој посао мора да заврши комисија. Последњих дана старе године челници полицијских синдиката критиковали су Стефановића да на списковима за отпуштање нису људи који су лојални министру.

„Не познајем све полицајце у Србији, а спискове праве њихове старешине према утврђеним критеријумима. Суштина рационализације је што престају да постоје поједине организационе јединице у оквиру одређених сектора, па ће људи који су радили у њима или добити друга решења, или ће им бити понуђена отпремнина”, каже Стефановић.

Због чега је дошло до смене у врху Дирекције полиције?

Желео сам да на чело Дирекције полиције дође неко ко ће се ефикасније и енергичније суочити с променама које су потребне у полицији. С Милорадом Вељовићем сам имао коректну сарадњу. Сматрам да је за полицију потребно да дође до освежења.

У јавности се спекулисало да Вељовића смењујете јер сте се размимоишли у вези с отказима у МУП-у?

Рационализација апсолутно нема везе с пензионисањем. Вељовић је на челу полиције готово десет година. Свестан сам да би њему било тешко да спроводи неке делове реформи и резове међу људима са којима сарађује толико дуго. Мислим да десет година није мало на једној функцији, јер је довољно времена да покажете све што сте могли да урадите.

Када можемо да очекујемо конкурс за новог директора полиције, који су услови и кога видите на том месту?

То смо предвидели новим закон о полицији, у којем су побројани услови. Конкурс за директора полиције ће уследити одмах после усвајања закона. Очекујем да се заврши за неколико месеци. Директора ће изабрати влада на основу резултата конкурса, а до тада ће посао вршиоца дужности, према одлуци владе, обављати Владимир Ребић, досадашњи начелник Управе саобраћајне полиције.

Због чега је толико дуго трајала истрага у полицијској акцији „Резач”, у којој је ухапшено 80 људи махом због корупције?

Зашто су акције трајале колико су трајале, један министар не може да одговори. То би значило да је министар водио истраге и бавио се тим послом. Мени је важно да за оне који су ухапшени постоји довољно доказа да се кредибилно сумњиче за извршење тих кривичних дела. Ако нема довољно доказа касније све пада на судовима, читав систем истраге се доводи у питање и грађани онда имају право да сумњају. Откад сам министар, није било хапшења са ослобађајућим епилогом и тужилаштво није одбацивало наше кривичне пријаве.

Зашто се хапшења снимају и објављују у медијима, као што је било у случају акције „Резач”?

Полицајци имају право да уз сагласност тужилаштва снимају своје активности, између осталог и због сопствене заштите у смислу исправности и законитости поступања. С друге стране, идентитети су заштићени. Они који то најгласније критикују, када су били у могућности да то раде, често су у медијима приказивали исто. Ја им не замерам то што су радили од 2008. до 2012. Зашто би некоме сметало да види рад полиције, он је јаван? Можда мисле да има нешто тајно у том послу.

Прошлу годину обележила је избегличка криза. С обзиром на то да је кроз Србију прошло стотине хиљада миграната, како се полиција изборила са свим изазовима у вези с тим?

Пролазак више од 600.000 људи кроз нашу земљу био је велики изазов не само за МУП, већ и за остала надлежна министарства. То је био и логистички и безбедносни проблем. Понашали смо се према избеглицама боље него неке државе чланице ЕУ. Пружили смо људима гостопримство које заслужују, медицинску помоћ, храну, лекове.

Неки полицајци злоупотребљавали су службени положај и узимали евре од избеглица, а други су били хероји чије су слике како штите децу миграната обишле свет. Како то коментаришете?

Поднели смо кривичне пријаве и привели полицајце који се нису понели часно. Јасно смо показали да такво понашање нећемо толерисати. Уз неколико спорадичних случајева, због којих жалим, показали смо да су хиљаде полицајаца помагали тим људима на сваки могући начин.

Колико је полицајаца било укључено у рад с мигрантима и како је то утицало на редован рад полиције?

Свакако да је избегличка криза оптеретила рад МУП-а. Хиљаде полицајаца су биле укључене. Жандармерија, интервентне јединице, гранична полиција, али и људи из информационих система који су узимали отиске прстију, дланова и биометријских црта лица. Полиција је радила у тешким условима и без адекватног смештаја. Трудили смо се да се недостатак полиције не осети у општинама из којих су били упућени у друга места због мигрантске кризе.

Како се терориста Ахмед Алмухамед инфилтрирао међу избеглице и неопажено прошао кроз Србију?

Морамо узети у обзир да је тих дана кроз нашу земљу пролазило до десет хиљада избеглица. Ниједна од земаља куда је прошао, Грчка, Македонија, Хрватска, Француска…, није приметила ништа сумњиво код тог човека. Свакако не можете гарантовати за сваку особу која иде мигрантском трасом шта јој је у глави и шта мисли. Највећи део терориста који су деловали на територији Европе су људи који су одрасли на Старом континенту. Радикализација се лакше уради на лицу места него да се терористи „увозе”.

Зар у медијима није објављен пасош Ахмеда Алмухамеда који је проследила полиција?

Јесте, али је то документ који смо ми добили из Француске.

Колико криминалних група има у Србији?

У Србији нема ниједна озбиљно организована криминална група у рангу „земунског клана”, али то не значи да оне не постоје у неком мањем обиму.

Ипак, ову годину обележило је и више од 10 мафијашких убистава широм Србије…

Нисам рекао да није било извршења најтежих кривичних дела. Било их је. Врло сам јасно направио дистинкцију – да не постоји озбиљна организована криминална група попут „земунског клана”, која је тада управљала и деловима државног система, имала упоришта и у полицији и тужилаштву, судовима, политици. Они су могли да дестабилизују земљу. Организоване криминалне групе постоје. Разбили смо их 18 ове године, али ниједна нема такву снагу да може да угрози безбедност Србије.

У више наврата ове године рекли сте да је ухапшен „највећи нарко-бос”. Па колико их имамо?

Када ухапсимо највећег нарко-боса, први следећи после њега је највећи јер је овај претходни у затвору. Дакле, када приведете једног онај који је следећи по снази је највећи у том тренутку, ове у затвору више не рачунате. Први више није битан.

Дакле, Дарко Шарић па Драгослав Космајац, који је означен као највећи нарко-бос, али касније је процесуиран само због утаје пореза и злоупотребе положаја…

Није све што се дешавало у прошлости могуће доказати. Да је полиција од 2000. године интензивно радила у многим случајевима како се ради данас, или како ће тек можда радити, резултати би били вероватно бољи.

Чини нам се да је полиција затворена за рад с медијима и да нису исти аршини за све новинаре. Да ли имате сазнања да међу полицајцима има људи који су на платном списку неких медија и обрнуто?

Немам сазнања. Али сам имао сумњу од почетка мандата да поједини полицајци деле новинарима информације до којих су стигли у истрагама. Новинари инсистирају на томе, јер им то продаје новине или повећава рејтинг емисија. То разумем. Али они морају да разумеју да је полиција затворена и драго ми је због те ваше констатације. Оно што можемо да кажемо, кажемо на конференцији за новинаре.

Зар није боље да полиција буде отворенија и саопшти детаљ више да не би било нетачних спекулација?

Консултујемо се с тужилаштвом у вези с детаљима које можемо да објавимо, а које не.

Збунили сте јавност изјавом да ће полиција повући кривичне пријаве против власника и уредника „Курира” и додали сте „што не значи да они нису криви”. Шта сте тиме мислили?

Не бих се враћао на то. Све што сам имао да кажем, рекао сам на тој конференцији за новинаре. Остављам слободно медијима да тумаче како год то желе.

Прошло је више од годину дана од покушаја атентата на бизнисмена Милана Бека и изјава да ће овај случај бити брзо решен. Зар не мислите да би јавност требало да буде обавештена о томе да ли и шта полиција ради на овом случају?

Не слажем се с вама. Сваки пут када смо то поделили с јавношћу ризиковали смо да направимо пропуст у истрази. И, на крају крајева, мислим да је најбоље да јавност не зна ништа, а да полиција ради свој посао. Интензивно радимо на случају и ниједног тренутка нисмо стали.

Када можемо да очекујемо полагање возачког испита по новом систему?
Већ сутра први пут у Србији биће полаган возачки испит по новом систему. Израђен је систем електронског полагања возачког испита путем интернета. Први пут у Европи испити за вожњу ће се полагати из ауто-школа путем централног сервера који бира питања. Саобраћајна полиција је направила базу од око 5.000 испитних питања, која ће насумично бирати, тако да неће моћи да се догоди да постоје два идентична теста.

Истрага о купопродаји дела „Политике”

Докле се стигло у истрази купопродаје дела „Политике”?
Могу да кажем улазимо у финалну фазу. Очекујемо нове информације из Немачке, које ће бацити више светла на расветљавање неких кључних чињеница. Такође, разматрали смо обавештавање претходне владе, која је била на челу до 2012. године, о намерама за куповину удела ВАЦ-а у „Политици”, да ли је влада на то дала сагласност или контра понуду или се оглушила о то да на то уопште одговори. Проверавамо да ли је новац који је уплаћен у неким периодима био уплаћен у складу са законом. Не могу да говорим шта смо све открили јер је истрага у току. Верујем да ћемо моћи са сигурношћу да кажемо шта су чињенице, а шта даље може да се предузме, када нам стигну допунске информације из Немачке.
Када очекујете крај истраге?
Зависи од колега из Немачке, од нас не.

Извор: Политика