Да се никад не заборави

Извор: Facebook.com/Небојша Стефановић
Не заборављамо и не смемо заборавити нити једну жртву НАТО агресије и њихова имена.
Не забораљамо прву жртву бомбардовања, 21-годишњег младића Сашу Стајића, који је био на редовном служењу војног рока у Даниловграду.
Не заборављамо ни малену Милицу Ракић, трогодишњу девојчицу која је погинула док је седела на ноши.
Бомбардовање путничког воза у Грделичкој клисури.
Оштећено породилиште Клиничко-болничког центра „Драгиша Мишовић“.
Љиљану Спасић, 26-огодишњу трудницу која је живот изгубила у Нишу.
Аутобус пун путника на релацији Приштина-Подујево, бомбардован на мосту код Лужана, као ни то да повређенима није имао ко указати помоћ, јер је погођено и возило Хитне помоћи из Прешева које је ишло иза њих.
Бомбардовање избегличког насеља у Сурдулици у коме су биле смештене избеглице из Републике Српске Крајине.
Поновно бомбардовање Сурдулице када су нападнути геронтолошки центар и санаторијум.
Пад НАТО пројектила на стамбену зграду у Новом Пазару, када су заједно погинули двогодишњи Марко Симић и његов тата Владан.
Не заборављамо ни када су у бомбардовању Раље погођене две породичне куће. У кући Драгутина Ивановића погинула је ћерка Биљана, која је тога дана дошла из Београда са малим сином. У комшијској кући Павловића погинула су деца Стефан и Дајана, као и њихов тата Владимир, који је успео да извуче супругу из рушевина и након тога преминуо.
Матуранте Милана Игњатовића и Гордану Николић који су страдалу у бомбардовању Владичиног Хана.
Памтимо имена свих војника, полицајаца, деце, хероја који су живот дали за отаџбину.
Слава им.