Навигација

Малина демократија и дух хаоса

  • 28.07.2020
Nebojsa Stefanovic

Извор: П.Милошевић/Новости

Барикаде. Кордон редовне полиције, помогнут кордоном Жандармерије. Туча малинара и полицајаца. Повређено 27 полицајаца, од чега двојица тешко. Полицијски комби гурнут у реку Рзав. Више полицијских возила оштећено. Повређени малинари који су пробијали кордон. Незадовољни откупном ценом, просипали су малину у реку, протестовали много пута, а када су кренули у Београд, да се сусретну са представницима ресорног министарства, зауставила их је полиција и није им дозволила да наставе пут.

Тако је, између осталог, демократија изгледала 2011, у време владавине Драгана Ђиласа, Бориса Тадића, Борка Стефановића, Вука Јеремића... Разбијене главе, обесправљени људи и уништена имовина тог 2. августа 2011. били су парадигма како замишљају демократију Ђилас и његове узданице. Баш таквим "мирним" и "цивилизованим" методама су подстицали демократски дијалог са произвођачима, сељацима, паорима, како год да их данас називају, тобож жалећи за њима и ронећи крокодилске сузе како је боље да се улаже у њих него што се улаже у било шта друго.

Баш они, предводници власти која је гурала полицију да се сукоби са грађанима који су протестовали на миран начин, не бацајући на полицију ни бакље ни каменице и не покушавајући да спале Скупштину, показујући колико им је стало до одбране сопствене власти, не штедећи притом животе ни грађана, ни полицајаца. О убиству Ранка Панића, ни 2008. ни данас, немају ни речи. Баш као ни медији под Ђиласовом контролом. Један човек је погинуо, јер су они грчевито бранили власт пре 12 година.

Данас представници Ђиласове коалиције имају и нешто шири план - претње судијама и тужиоцима. Претпостављам да би било могуће у Немачкој, Холандији, Француској, Шпанији или било којој другој од чланица ЕУ да јавно претите судијама да, ако не буду одлучивали како кажу Ђилас, Обрадовић и остали, не само да више неће бити судије, већ ће бити кривично гоњени, лустрирани, протеривани и ко зна шта ће се још десити њима и њиховим породицама.

И то што је Обрадовић често гласноговорник и представља целу коалицију нимало не чуди. Када Ђилас не жели нешто да каже јавно, да би могао пред својим пријатељима из социјалдемократских партија левице у ЕУ да се похвали како је велики демократа, како је против Русије и како ће он бити лучоноша правде, демократије и слободе у Србији, онда пусти да то изговори Обрадовић. Али када треба да му се придружи у освајању РТС, онда то не пропусти. Када треба да се појави да тихо подржи демонстранте на улици, који су намерили да заузму зграду Скупштине, поломе ноге или главу неком полицајцу и да запале некога горивом у жељи да покажу како ће да утерују демократију и огњем и мачем ако треба, тада је врло присутан.

Европи је Ђилас поручио довољно и речима свог кума Млађана Ђорђевића, који је један од његових кандидата за неку од важних функција. И ту су јасне намере које изговарају и Ђорђевић и Ђилас и Обрадовић. Служе да покушају да наруше односе између Русије и Србије, између руског и српског народа или макар између извршних власти.

Али подсетићу их сву тројицу да Владимир Путин није доделио орден ниједном од њих, већ Александру Вучићу, добро водивши рачуна ко је онај са ким има партнерске односе, ко поштује пре свега своју земљу и није слугерански настројен ни према једној другој земљи на свету, нити се додворaва било коме да би остварио негде лепши пријем или добио бољу хотелску собу, као што су то они радили у време своје власти.

Орден је доделио човеку који се за своју земљу бори целим срцем, храбро и достојанствено, стављајући виталне интересе свог народа на прво место. Показао је Путин колико поштује и Вучића лично и Србију, коју гради као слободарско друштво коме нико не може да каже да уведе санкције Русији и с ким ће бити пријатељ, а с ким неће. Истовремено, Вучић је тај који води Србију ка ЕУ, јер делимо исте европске вредности, и ствара озбиљно друштво у ком ће владавина права бити искрена и неће се односити само на оне за које то процене Ђилас или Обрадовић. Друштво у којем владавина права не значи да ако Ђилас вози жутом траком или брже од прописа, али ни било ко други, он може да се извиче на полицајца, да му објасним да нема права да га зауставља јер жури и да он мора љубазно да му салутира и пусти га да иде даље.

Бахатост, упад у државне институције, претње судијама и тужиоцима и свим другим грађанима који не мисле као они и све остале бестијалности које су спремни да ураде само због власти показују да нису зрели за управљање Србијом, нити да на било који начин покажу грађанима да, макар један мали део, треба да им укаже поверење. И не треба да губе време покушавајући да нас заваде ни са ЕУ, ни са Русијом. Они то свакако не могу, нити имају капацитет да то учине. Боље би било да размисле о томе какве поруке упућују грађанима Србије, зашто их деле свакога дана и зашто покушавају да направе атмосферу хаоса, у којој Србија свакако не може ништа добро да добије.