Навигација

Сећање на наше претке не сме избледети

  • 11.11.2018
Nebojsa Stefanovic

Извор: МУП РС

Уважене даме и господо,

Данашњим обележавањем стогодишњице потписивања примирја и победе у Првом светском рату желимо да искажемо најдубље поштовање стотинама хиљада пострадалих ратника и цивила који су изгубили живот у борби за мир и слободу. 

Обележавање овог датума уједно је и прилика да се сви заједно подсетимо не само њихових херојских подвига, већ и колико је висока цена коју су наши преци платили да би освојили слободу за себе и своју земљу.

Сећање на њих у нашем народу не сме избледети из мноштва разлога, али понајвише, како и данас никада не би заборавили колико је важно сачувати мир.

Француски филозоф Монтескје је рекао „Срећни ли су народи који имају досадну историју“. Српски народ нажалост никада није био те среће, а поготову не у Првом светском рату.

Србија је Дан примирја, потписаног 11. новембра 1918. у Компијењу крај Париза које је означило крај до тада највећег оружаног сукоба у светској историји, дочекала овенчана великом славом, али и са огромним губицима.

О храбрости, довитљивости и правдољубивости српских војника најбоље су говорили њихови савременици. Цитираћу само неке од њих.

Задивљен јунаштвом српског народа, амерички министар спољних послова у време Првог светског рата Роберт Лесинг рекао је „Када се буде писала историја овог рата, њен најславнији одељак носиће назив Србија“.

Норвешки пуковник Карстен Ангел наводио је „Дошли смо са мало поштовања за српске војнике, а враћамо се пуни дивљења. Видели смо народ миран, самоупоздан, родољубив“.

Немачки цар Вилхелм II рекао је „Штета што тај мали народ није мој савезник“.

Историја је забележила херојство нашег народа, али и огромна страдања и несагледиве последице.

Процењује се да је током четворогодишњег рата наша земља изгубила између 1.100.000 и 1.300.000 становника, што је чинило 28 одсто наше укупне популације или више од половине мушке популације. Уз то, по окончању крвавих четворогодишњих борби, тог 11. новембра 1918. нашем народу је остала потпуно материјално разорена земља.

И није случајно ни што је Србија баш цвет Наталијина рамонда изабрала као обележје Дана примирја.

Подсетићу Вас, да је његова главна карактеристика да чак и када се потпуно осуши може поново оживети када се залије. Због невероватне издржљивости данас га неретко зову и „цвет феникс“.

Попут њега Србија се опоравила и после Првог светског рата и опоравила се и касније кроз историју од бројних страдања која су уследила.

Ипак свесни тежине процеса опоравка данас желимо да више не обнављамо и градимо поново и изнова, већ желимо да у миру напредујемо и унапређујемо нашу земљу и градимо бољу будућност за наше потомке. 

Стојећи овде, међу овим немим хумкама и сведоцима једне велике трагедије која је Србију задесила између 1914. и 1918. године, осећам потребу да укажем на неопходност реалног и рационалног поимања историје, на потребу целовитог погледа на нашу прошлост која је, осим великим победама, била обележена и немерљивим трагедијама и страдањима, али и на потребу посвећености миру.

Као што је пре сто година дала немерљиву жртву да би победили зло у Првом светску рату, Србија данас предузима огромне напоре да буде гарант стабилности у овом делу Европе.

И данас, као и пре 100 година, Србија је одлучна у својим настојањима да буде одговорно и уређено друштво и да ојача своје позиције у породици европских народа.

Дан примирја и победе данас се обележава управо у овом тренутку, осим у Београду, и у свим главним градовима држава-победница у Првом светском рату.

Данас су овде са нама амбасадори држава победница, али и амбасадори оних земаља које су биле противнице у овом великом рату. Драго ми је да уз грађане Србије, видим и ове драге госте.

У знак пијетета према нашим прецима који су заједно дали своје животе за мир, ми данас морамо послати поруку афирмације и унапређења сарадње у циљу очувања мира и стабилности у свету.

Нека је слава палим херојима за слободу Србије!

Живела Србија