Навигација

Укидање ванредног стања зависи од наше дисциплине

  • 17.04.2020

Извор: Оbjektiv.rs

Потпредседник Владе Републике Србије и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић разговарао је са екипом портала Објектив о актуелној ситуацији, у којој се сви налазимо због пандемије коронавируса. Опасност од смртоносног вируса утицала је да нам животни ритам буде потпуно другачији, захтевајући од грађана не само наше земље, већ читавог света, опрез и дисциплину, јер смо глобално суочени са ситуацијом какву новија историја не памти. Током протеклих недеља, Влада Србије показала је на делу да се врло успешно и ефикасно организовала и спровела донете мере, како би се заштитили људски животи. Рестриктивне мере нису лаке за све нас, али свесни смо да их се морамо придржавати јер штите и спасавају животе. Разговор са Небојшом Стефановићем започели смо питањем о мерама, које у овом тренутку највише интересује све грађане Србије.


Када можемо да очекујемо укидање ванредног стања и полицијског часа, да ли је то могуће прогнозирати у овом тренутку?

– Процена струке ће бити кључна, она ће дати препоруку када је ризик довољно мали да можемо да укинемо полицијски час. Државе у свету примењују различите мере и имају различита искуства, неке попуштају мере, неке и даље држе врло стриктне. Када је реч о Србији, врло је незахвално предвиђати тај тренутак. Пред нама су Ускрс, првомајски празници и Ђурђевдан, односно период када се људи традиционално окупљају у већем броју. Када бисмо тада попустили мере, сигуран сам да се људи не би у потпуности држали тога да не иду на прославе и славља. После оволико дана, током којих смо били у другачијем животном режиму од нормалног, верујем да би дошло до опуштања и да би имали потенцијална нова жаришта. Наравно, то ће лекари проценити, али мислим да су то критични датуми. Ако будемо имали, захваљујући нашој дисциплини, континуирани пад броја новозаражених и смртних исхода, баш као што су и рекли наши лекари, онда можемо у мају имати и другачији сет мера који ће подразумевати мање рестриктиван начин кретања.


Када буду укидани ванредно стање и полицијски час, како ће изгледати тај процес?

– Све ће се прилагођавати тренутку и процени. Каква буде ситуација, тако ће и мере бити дефинисане. Важно је да се тада људима омогући више кретања, али не и да имамо препуне кафиће и паркове. Шта смо онда урадили? Да попустимо све и онда поново да за седам дана морамо да уводимо најоштрије и најстроже мере? То би било погрешно. Стручњаци су се већ изјаснили по том питању и рекли су да мере треба постепено попуштати, што јесте доза опреза која нам је потребна. Људи не треба да очекују да ће се све у једном дану вратити на онај дан пре почетка епидемије и да ће се све одједном вратити у потпуно исту динамику живота од пре почетка ванредног стања. Морамо да будемо спремни да се одрекнемо мало својих навика да попунимо све капацитета ресторана, кафића и паркова, како бисмо очували здравље и животе. Потпуно сам уверен да су грађани Србије свесни ове чињенице и да ће поштовати, као што и данас поштују у огромној мери све препоруке Владе Србије. Сигуран сам да ће и тај процес постепеног укидања мера, у ком ћемо полако ићи ка потпуној нормализацији, релативно брзо проћи, јер ћемо бити дисциплиновани.


Које су то мере које би могле прво да буду укинуте?

– Управо оне које су највише рестриктивне. Као што је и председник Александар Вучић рекао, размишља се о томе како да се омогући нашим најстаријим суграђанима време у којем би могли да изађу напоље и прошетају, а да не ризикују сопствено здравље. Када су стручњаци рекли да морамо да предузмемо тешке и строге мере, оне су дизајниране и уведене да би се сачувао живот. Разумем да је људима већ мука што седе у кући и не могу да се крећу, поготово онима који живе у становима. Нешто је лакше људима који живе у кући са окућницом, па могу да се крећу у том простору и током полицијског часа, док је онима који живе у становима значајно теже. Било би потпуно сумануто да сада сву ту муку бацимо у воду и кажемо шетајте се колико год хоћете, зато што то тако траже неки неодговорни људи. То би било погрешно. Као што сам рекао очекујем да ће прва мера бити да старији од 65 година добију могућност да изађу напоље, јер они су имали најоштрије мере. Без обзира на приче које су се чуле на почетку ове ситуације, о томе како нећемо успети да најстаријима обезбедимо лекове и храну, држава је уз помоћ волонтера, људи из локалних самоуправа и Министарства унутрашњих послова, успела да се организује и најстаријима обезбеди најзначајније ствари у тренуцима када им је најтеже. Такође, наши старији грађани су показали огромну дисциплину и да су део друштва који разуме тренутну ситуацију.


Када говоримо о постепеном попуштању мера уопште, зар није у људској природи да, када се нека забране укине, покуља оно што је потискивано?

– Први инстинкт код људи ће вероватно бити да, када се заврши прва фаза, оду негде да прославе. Људи већ данас планирају роштиљање, размишљају да ли ће моћи на море и то је сасвим нормално и очекивано. Али, врло је важно да сами себе упитамо да ли хоћемо да ово траје дуже или да имамо још неки скок броја новооболелих тиме што ћемо једног викенда бити недисциплиновани? То су питања за свакога од нас. Све је у нашим рукама и зависи од одговорности свих нас. Здравство је урадило шта је могло, лекари и медицинско особље су на ивици снаге. Не треба да им отежавамо тиме што ћемо поново да пунимо болнице и продужавамо им и овако предуге радне дане и недеље, треба да се трудимо да се смањује број оних који су у болницама.


Осим здравствених радника, на “првој борбеној линији” против КОВИД-А су и припадници полиције.

– Имају моју огромну захвалност, а верујем и грађана Србије. Хоћу да похвалим огромне напоре које су уложили. Они су, упркос великим ризицима, на терену сваког дана и ноћи. Они нису здравствени радници, нису обучени да се боре против овог невидљивог непријатеља, али не бисте веровали шта све хиљаде припадника Министарства унутрашњих послова ових дана ради. Између осталог поред проверавања поштовања мера самоизолације и других редовних задатака, одлазе и по храну и лекове пензионерима, који их чак замоле и да им подигну новац са банкомата јер имају поверења у своју полицију.


Саопштили сте јавности податке о броју оболелих међу њима, као и о смртном случају припадника МУП-а. Какво је тренутно стање?

– Тренутно имамо 180 припадника из целог Министарства унутрашњих послова код којих је потврђен корона вирус. Имамо, нажалост, четири потврђена смртна случаја. Неки од њих су имали придружене болести које су утицале на такав исход. То нам је свима тешко пало и јако тешко је прихваћено код свих колега. Нажалост, такве ствари се дешавају и ван пандемије, у великом систему какав је МУП, који броји више од 41.000 људи, сваке године висок ниво стреса и други фактори оставе траг и имамо смртне исходе, који тешко падну свакоме од нас.


Колико је припадника МУП-а у самоизолацији?

– Ми смо на почетку имали око 940 људи у самоизолацији, тај број је данас пао на 747. Применили смо врло рестриктивне и оштре мере у свакој полицијској станици и свакој полицијској управи, управо да бисмо имали што мањи број заражених. Добро примењене заштитне мере довеле су до релативно малог броја заражених у великој организацији какво је Министарство унутрашњих послова, чији су припадници свакодневно на изузетно тешким задацима. Сваког јутра мој радни дан почиње тако што добијам извештаје о стању оболелих колега и разговарам телефоном са њима. Стало ми је да чујем да ли су добро, како им иде опоравак, како су њихове породице, да их питам шта Министарство може да уради за њих…


Изјавили сте да је стопа криминалитета смањена за више од 50 одсто. Да ли је реално да се то одржи и када ово прође?

– Оно што је за нас веома важно је да грађани осећају сигурност у сваком тренутку. Изузимајући дела везана за кршења полицијског часа и самоизолације, имамо пад стопе криминалитета од 55 одсто, што је изузетно. Не очекујем да ћемо моћи да задржимо тај јако низак проценат криминала, који је очекиван у оваквој ситуацији, али ћемо се свакако трудити да добрим деловањем и оштрим мерама, након укидања ванредног стања, он буде што мањи. Већ сада радимо широку анализу периода пре и после НАТО бомбардовања, пре и после велике економске кризе 2008. године, као и пре и током овог периода. Анализирамо број и врсте кривичних дела, зоне у којима су се догађала, где их је било више или мање како бисмо могли да предузмемо што боље мере и предупредимо криминално деловање у наредном периоду.


Ако изузмемо кршење мера самоизолације и полицијског часа, која су најчешћа кривична дела у доба ванредног стања?

– У овој ситуацији имамо свакако мање такозваног уличног криминала, попут крађа возила, пљачки и насиља. И даље имамо рецимо обијања продавница и трафика, али се то релативно брзо решава. Такође имамо и покушаје продаје наркотика, али се врло успешно супротстављамо томе. Свесни смо да ће нарко – зависници покушавати да дођу до дроге и у време ове ситуације, док ће нарко – дилери смишљати нове начине и довијати се, али и њих ефикасно хватамо. Недавно смо имали хапшење и 82-годишњег мушкарца који је, осим што је прекршио меру забране кретања за старије од 65 година, код себе имао и кесицу хероина.


Постоји један део јавности који је од самог почетка веома критички настројен према мерама ванредног стања и полицијског часа. Очекивано, највећи број таквих критика стиже од стране опозиције. Како оцењујете понашање опозиције од почетка пандемије коронавируса?

– Опозиција има право и треба да критикује и да предлаже боље, треба да критикује све што сматра да је у друштву погрешно. Али када критикујете нешто и обраћате се јавности на начин да угрожавате здравље људи, мислим да је то дубоко погрешно. Рећи грађанима да треба да се у време пандемије окупљају, да не слушају лекаре јер немају појма, да је полицијски час бесмислица и да треба да кренемо у нормалан живот није критика, већ неодговорност. Имамо примере да су неке земље пробале тако, па када су после пар недеља увиделе да је на десетине и стотине људи почело да им умире, прикочили су, схватили да ће имати хиљаде мртвих и јавно признали грешку.

Неке земље су брзо и кориговале своје мере. Било је земаља које су се руководиле методом да пусте да колективни имунитет сам од себе заврши посао, да сви оболе, па ко преживи, преживео је. Међутим када су увидели да имају огроман број оболелих, да ће им то уништити здравствени систем, оптеретити лекаре до крајњих граница, нашкодити и онима који су оболели од неких других болести јер неће моћи да стигну на ред код лекара од пацијената са ковидом и да ће такве одлуке платити и људским животима и економском пропашћу, онда су почели да примењују рестриктивније мере попут ових које је Влада Србије од првог дана доносила.


Да ли сматрате да су критике опозиције оправдане?

– Опозиција нека критикује шта год хоће, само нека не позива људе на нешто што ће им наудити. То не само да је неозбиљно, већ надасве неодговорно. Касно је ако неко умре због тога, да се онда извињавате или пређете на другу тему, као што они то раде. Носиоци функција у јавном животу и у политичким странкама морају да буду свесни да када намерно или ненамерно пласирају лажне вести, утичу на људе. Уреду је на озбиљан начин критиковати, предлагати решења, рећи да нешто није довољно добро, али не и доводити друге у опасност.


Ко је најчешће на мети њихових критика?

– Те критике се своде на то да најпре кажу да се неће бавити влашћу и политиком, а онда се у наредних 98 реченица баве само политиком. Најчешће критике упућују на рачун председника Србије Александар Вучића и он трпи врло некоректне и непринципијелне ударце и то врло често са две или три различите стране из исте групе странака. Нападају га за све, једни зашто је нешто дозвољено, други зашто је забрањено, зашто се појављује или не појављује. Заиста не бих волео да имамо председника који се у овој ситуацији не појављује нигде, који се завукао у мишју рупу и којег виђамо једном у месец дана. Подсетићу вас да је тај човек био и у Новом Пазару и у Нишу када смо имали повећан број случајева. Свакодневно је активно укључен у све, снагом своје личне и политичке тежине охрабрује људе, подстиче их да раде, тражи од њих одговоре … Председник је урадио велику ствар, јер је захваљујући свом угледу који има у међународној заједници обезбедио донације, респираторе и помоћ Србији у овој ситуацији и наставља да се бори за нашу земљу. Преузео је на себе терет, што се од лидера и очекује, јер менаџери управљају познатим ситуацијама, а лидери ситуацијама када је све непознато. А што се тиче опозиције, уколико нећете да помогнете у борби немојте ни да одмажете. Лицемерно је да је та иста опозиција, док је била на власти, имала прилику да направи и остави нешто грађанима, рецимо 10.000 респиратора, па макар и половних, али није. Нису реновирали болнице, изградили клиничке центре… Зато су данас те њихове приче како би урадили ово и оно напросто лицемерне.

Извор: Objektiv.rs