Стефановић: Када се повуче Вучић, повлачим се и ја

Немам амбицију да будем председник СНС-а. Баш као што нисам имао амбиција да будем премијер. Своје деловање везао сам за политичко раздобље у којем са Вучићем могу да утичем на неке ствари у СНС-у и да му помогнем у вођењу земље. Када Вучић не буде на челу странке, ни ја не видим своје место у врху СНС-а, открио је потпредседник Владе и министар полиције Небојша Стефановић, који је и шеф Бироа за координацију служби безбедности.

Министар унутрашњих послова и шеф Бироа за координацију служби безбедности Небојша Стефановић по функцији је једна, од најмоћнијих личности у земљи. Као најближи сарадник Александра Вучића пре неколико месеци добио је и дужност коју је својевремено обављао Мики Ракић. И зато га прво питамо да ли је он нови Мики Ракић. И како се осећа на тој функцији.

,,Пре свега ја сам Небојша Стефановић . И то ћу увек бити. Нисам ближе познавао Микија Ракића и нисмо били на истим странама, али мислим да је лицемерно што га људи који су некад били његови сарадници данас критикују. Он је радио тежак посао, у турбулентном времену и у неким ситуацијама је био стуб нормалности и неко ко је помогао да се многе ствари реше без тежих сукоба“, каже Стефановић.

Како онда ви гледате на то што још нисте решили случај Савамала? И да ли је заиста тешко утврдити ко су ти ,,комплетни идиоти“? 

 Сектор унутрашње контроле ће ускоро доставити тужилаштву извештај о поступању полиције те ноћи. Уколико тужилац процени да постоји одговорност полиције, нема спора да ће ти људи сносити последице и против њих ће бити предузете све законске мере. Подсетићу вас да је Дирекција полиције већ доставила извештај Вишем јавном тужилаштву поводом рушења нелегалних објеката у Херцеговачкој улици, Дакле, не постоји идеја да тај случај буде прикривен. Али публицитет који је добио у јавности мени указује на политичку димензију.

Али шта је политичка димензија? Ви сами сте експресно тужили НИН, који је указао да сте ви формацијски главни кривац. И изгубили сте случај на Апелационом суду. Да ли стварно не осећате одговорност као неко ко је задужен за безбедност кад неко у вашем рејону руши ноћу? Или сте тужбом хтели да покажете да је неко други крив?

Тужио сам НИН јер нећу да дозволим да ме неко уплиће у нешто са чим немам никакве везе. Моји браниоци су зато уложили захтев за ревизију случаја. И чекаћу одговор Врховног касационог суда, јер знам да сам потпуно чист. И да немам никакву одговорност. У реду је да вас неко критикује, али не и да вас оптужи за извршење кривичног дела. То не могу и нећу да дозволим.

Нисте решили ни случај напада на новинаре на митингу СНС-а? Зашто се сви случајеви са политичком конотацијом споро решавају?

И тај случај је, што се тиче полиције, решен и предат тужилаштву. Починиоци су идентификовани и против њих су поднете прекршајне пријаве и то је сада у рукама правосуђа. Проблем је што део јавности врши притисак на рад државних органа, а од њих у исто време тражи да буду независни. Они већ имају спремне пресуде и незадовољни су ако не буде све по њиховом. Шта онда ја треба да кажем кад Апелациони суд преиначи моју пресуду против НИН-а? Да сам било шта прокоментарисао, вероватно би то била контрола свега у Србији. И наводна диктатура.

Какав је уопште ваш став о медијима? Да ли ви као министар полиције морате да гарантујете свим новинарима безбедност, али и слободу за несметани рад?

Безбедност новинара је боља него у неком ранијем периоду. Данас новинаре не убијају, а и то се својевремено дешавало. Мени је најжалије што још нисмо решили убиство новинара Милана Пантића. Тај случај није био адекватно заступљен у медијима када се догодио. Неки други су тада били на власти, али очигледно није било лепо причати како су у то дивно демократско време убијани новинари. Ми данас на сваку увреду коју пријаве представници медија реагујемо исте секунде.

Ко дотура информације таблоидима? Да ли је и вама мука када читате све те наслове у вези са убијеном певачицом?

Нико из полиције није дотурао информације, пошто су све те приче биле потпуно измишљене! То је тежак случај, али након напорног рада полиција је прикупила доказе за које тужилац сматра да су довољни да се Марјановићу, као осумњиченом, одреди притвор.

А ко је онда крив што се у медијима појавила прича о старом случају убиства пријатеља Саше Јанковића?

Што би неко био крив?! Ваљда је нормално да се зна сваки детаљ када имате тако озбиљан случај у каријери некога ко жели да се бави јавном функцијом. Па пре 30 година било је потпуно могуће да се такав неки случај сакрије под тепих …

Али зар ви ту не видите да се полицијски досијеи злоупотребљавају у политичке сврхе?

Не, МУП је објавио документа тек након инсистирања свих заинтересованих! Али да ја вас питам, који год да су разлози – шта је ту спорно? Да ли смо ми измислили тај догађај? Нисмо. Да ли се десио? Јесте. Шта је онда проблем?

Шта је ваш проблем да објавите кандидата за градоначелника Београда? Када странка која се хвали да има 700.000 чланова нема ниједног другог кандидата осим Вучића, од избора у Мионици до трке за првог човека Београда?

Мислим да је прерано да објавимо име кандидата када избори још нису расписани. А што се тиче Вучића, природно је да он буде наш носилац листе, пошто се ми не стидимо свог председника, као неки из опозиције.

Опозиција је замерала Вучићу што је постављао камене темељце у прошлој кампањи, а они су данас постали фабрике. Идите у Меиту у Обреновцу, запослено је 730 радника са минималном платом од 50.000 динара. Питајте их шта мисле када се на плацу поред гради нова фабрика за 1.500 радника.

То је прва фабрика у Београду после десет година. Ђилас би волео да се те фабрике нису отвориле, или ако могу да раде за њега.

Зашто с толико ватре реагујете на кандидатуру Драгана Ђиласа? Је ли овде забрањено бавити се политиком?

Сви имају право да се кандидују. Али овде сви причају да неће да се кандидују, а онда се кандидују.

Зар вама не одговара да буде што више кандидата?

Ма то је за нас сјајно. Саша Јанковић је говорио да нема шансе да се кандидује иако се све време бавио политиком као заштитник грађана, што је забрањено.

Исто тако смо знали да ће се Ђилас кандидовати, јер никад није ни престао да се бави политиком. Од 2004. до 2014. био је на власти, а онда се мало одморио, путовао, проводио се, био на челу Кошаркашког савеза … И припремао се све време за београдске изборе. Ими против Ђиласа немамо ништа лично, него говоримо само о политици коју је представљао. Ђилас је преко својих фирми држао под контролом све медије, пошто су могли да вам повуку све огласе уколико се појави било шта што њему није одговарало.

И онда где смо ми могли да кажемо нешто лоше о његовој десетогодишњој владавини у којој су његове фирме имале промет 18 или 19 милијарди динара, док су Београђани постајали све сиромашнији. И Ђилас и Шапић, пошто не желим да аболирам Шапића, данас заједно учествују на изборима. Јасно је нама да је Ђилас ту кључни играч и да ће Шапић опет да буде његов помоћник.

Кад већ помињете пакет Ђилас – Шапић, и ви спремате појачање у коалицији Дачић – Шешељ – Палма како бисте стигли до већине у Београду?

Колико знам, наши коалициони партнери још нису донели одлуку како ће ићи на београдске изборе.

Шта за вас данас представља Томислав Николић? И пошто сте у СНС-у од почетка, ко је на крају оснивач странке – Брана Црнчевић или Томислав Николић?

Обојица су основачи. Странку је основало 10.000 људи, а и Николић и Црнчевић урадили су много да она постане довољно јака да преузме власт. Црнчевићев допринос је био велики у идеолошком смислу, док је Николић водио странку у тешком периоду од 2008. до 2012.

Ви се данас најчешће помињете као човек коме ће Вучић оставити СНС, као што је њему својевремено оставио Николић. Да ли онда и Вучића може да сачека иста судбина?

Искрено уопште немам амбицију да будем председник СНС-а. Раније сте ме питали да ли имам премијерске амбиције. Нисам имао, нити имам данас…

Можда ће се појавити сутра?

Неће се појавити ни сутра. Задовољан сам политичком каријером, а своје деловање везао сам за политичко раздобље у којем са Вучићем могу да утичем на неке ствари у СНС-у и да му помогнем у вођењу земље. Када Вучић не буде на челу странке, ни ја не видим своје место у врху СНС-а. Свакако ћу остати да помогнем, али никако као председник СНС-а.

Када очекујете да ће се Вучић повући с чела странке? И зашто се није повукао када је постао председник као раније Николић?

Тешко ћемо наћи неког ко би био успешан као Вучић. И када то кажем, то није додворавање, већ то искрено мислим. О томе он треба да одлучи, а моје мишљење је да уопште не треба да се повлачи са чела СНС-а. То би било лоше и за странку и за Србију.

Вучић вам је поклонио књигу ,,Победници“ Алистера Кембела. Ани Брнабић је поклонио књигу о Милану Стојадиновићу, па ју је промовисао у премијера. Шта је онда вама поручио том књигом? И да ли сте је прочитали?

Прочитао сам је. Интересантна књига. Кембел је писао о различитим врстама победника и шта су предуслови да би неко био победник, а о томе сам често причао с Вучићем. И то је постала нека врста филозофије СНС-а: ,,Важно је да уложимо сав напор да победимо. То не значи да ћемо увек победити, али је важно да смо ми учинили све што је било могуће.“ И ја себи стално постављам то питање, да ли сам урадио све што сам могао. И ако је тако, онда сам задовољан.

А да ли сте спокојни у погледу решавања косовског питања?

Решење за Косово не зависи само од Србије. Ако неко очекује да ћемо признати Косово – ту се грдно вара. Нећемо! Ми само хоћемо да се боримо да Срби на Косову нешто добију. Наша политика је окренута тим људима. Лако је бити храбар у Београду и говорити Србима на Косову шта треба да раде.

Сведоци смо свакодневних хапшења, али и све чешћих убистава која све више подсећају на мафијашке обрачуне из деведесетих. Зашто нам се то поново дешава?

Прво, не могу да се сложим са вама. Ако погледате да је 2001. у Србији било 215 убистава, 2005. – 145, 2009 – 142, а у првих 11 месеци ове године имамо 67, онда то показује да је полиција неупоредиво ефикаснија. У последњим данима децембра, када је реч о заплени наркотика, премашили смо четири тоне, што је други најбољи резултат у последњих 20 година. Од 2004. до 2011. просечно је било 101.000 – 107.000 кривичних дела за годину дана, а данас имамо нешто више од 80.000, дакле и ту 20 одсто мање …

Којом оценом бисте ви оценили полицију? 

Ове године јака четворка.

Који је највећи криминални клан у Србији?

Нема тако великих као што су били земунски, вождовачки или звездарски. Највећи кланови данас су шкаљарски и кавачки из Црне Горе, који обухватају и велики број наших грађана, али и из других земаља. Ми их притискамо тако да се нигде не осећају комфорно, чак ни у кафанама. Не могу да улажу у Србији, не могу да зидају по Београду и тако перу новац. Пратимо их сваког дана, јер нам је циљ да их натерамо да прекину своје деловање у нашој земљи.

А зашто држава не може да се избори с хулиганима на стадионима? И да ли то значи да неко стоји иза њих?

Овај последњи догађај на стадиону Партизана је очигледно инсцениран. Није се то спонтано догодило на стадиону, већ је припремано. Имамо извршиоце који су дошли из Сплита. Али, без обзира на тај случај, држава мора да уради још много тога, и то пре свега са децом у школама како бисмо им показали зашто је насиље штетно. Не можете да промените људе од 25 или 30 година. Када неко са 17 година избоде некога на утакмици, онда сви питају – где је полиција? А ја питам – где су родитељи били 17 година? И онда је крив неко други. Нико није крив више од родитеља.

Не желим да се мешам у рад правосуђа, али апелујем на оштрије казне. У последњих шест месеци видео сам толико пресуда које су обесхрабрујуће за полицију. Ухапсите неког за тешка кривична дела, разбојништва, а он добије условну казну или наногицу. Која је онда порука? Носите илегално оружје, добићете шест месеци условне казне! То не може више тако.

Чувен је ваш снимак у којем се јављате као страначки активиста у ,,Утисак недеље“. Да ли вам недостаје та емисија?

Ја сам се јавио и представио својим именом. Јавио сам се зато што је тада био велики број намештених гледалаца, па је у тим емисијама изгледало да је 10:0 против Вучића, а хтео сам да покажем да није тако. Али и не само то. Где сам тада могао да искажем свој став? Да нисам могао да одем на РТС, Студио Б, или да добијем интервју у ,,Новостима“? Да ми ,,Данас“ или ,,Блиц“ објаве неку изјаву? Могао сам само да дођем до врата тих редакција. Не само ја, било ко из тадашње опозиције. А данас сви опозициони лидери имају потпуну слободу да се појаве у медијима. Али ми смо се и за то борили. И данас стојим иза сваке речи коју сам изговорио у тој емисији.

Ипак, нема више ,,Утиска недеље“? Да ли вам недостаје?

Не, јер има толико емисија у којима се приказују слични садржаји. Немам много времена да гледам телевизију. Ја сам филмофил, када стигнем, погледам филм на ХБО-у. Управо сам одгледао одличну руску серију ,,Метод“

 

Извор: Недељник